Ljubav i ideologija: jedna fromovska teza

                                                 Ljubav i ideologija
                                       - jedna fromovska teza -

             Osećanje nesrećne i romantične zaljubljenosti najsličnije je onom koje čovek oseća kada preživi smrt nekog bliskog. Veoma bliskog. Roditelja npr., sestre, deteta, kućnog ljubimca, nacionalnog lidera, ili sl. Mentalna anestezija koja tom prilikom zahvata žrtvu u vidu paralizujuće opsednutosti voljenom (a sada umrlom) osobom obično navodi na potpunu izolaciju i povlačenje od tzv. "spoljnjeg sveta" uz ritualno insistiranje na svemu onome što evocira na voljenog (a sada umrlog). Sve zajedno to uobličava svojevrsni, Kokto bi ga nazvao ORFEJSKI, sindrom podsvesnog silaženja u svet mrtvih i očajničkog nastojanja da se uspostavi veza sa njim.

           E sada dolazi teza.

       Ali - ako je verovati pomentom Erihu iz podnaslova - što važi za ljude pojedinačno, važi i za čitav narod. Tj, na isti način blizina smrti i kraja, permanentni je i nevidljivi pratilac svake istinski romantične političke ideologije. Komunističke npr. Ukoliko je "prava", i da bi bila "prava", ona teži samo jednom – osećanju beskonačnosti. I što joj se više priližava kao idealu, tim jasnije joj se smrt nudi kao jedini izbor a izumiranje kao jedina realnost.                                                                                                                         Beograd, Srbija 1990.