Ogled o slobodi II
(Varijacija na temu Eriha Froma)
Teza br 2: Sloboda kao negativna kategorija.
Ili, sloboda je VIDLJIVA samo onda kada NE POSTOJI!
A ukoliko nije vidljiva TREBA JE UZETI – da bi postala vidljiva!
Drugim rečima sloboda je vidljiva je samo kao nedostatak, tj, kada je izgubljena. I kao što i glad i žeđ niko ne oseća kada je sit i napojen, tako se i sloboda ne „oseća“ kada je čovek slobodan. I onda se takva sloboda – da upotrebim Erihov izraz - pokazuje kao negativna sloboda, sloboda „od“ tog nedostatka, prinude, egzistencijalne prisile, zahteva i sl. Ili preciznmije, bez poništavanja, ništenja i uništavanja nema slobode, i obrnuto.
U tom smislu valja razumeti sumornu istinu danskog egzistencijaliste Sorena Kirkegora kada kaže: Sloboda i ništavilo uvek idu ruku pod ruku!
Recimo da se do ovde nekako i slažem sa Erihom.
Paradoksalno, međutim, čim je sloboda „osvojena“ ona što pre ponovo mora da se zameni za neslobodu, inače će prosto da nestane. I to nema veze sa psihologijom ljudi (strahom, nesigurnošću i sl., o kojima govori Erih), niti sa psihologijom ili patologijom društva (o kojoj govori Luter) već sa unutrašnjom dijalektikom i efemernom prirodom samog fenomena slode. Ili što bi Bjorn Ulveus i Beni Anderson otpevali (hvala S. Strajniću na ovom citatu): It´s elusive and hard to hold, it´s a fleeting thing.
Jer sloboda se brzo pretvara u kirkegorovsku ispraznost i ”ništavilo”. Kao i sam život,
sloboda je ona valuta kojom mora da se plati cena da bi se dobilo nešto drugo. Sloboda je taj egzistencijalni novac kojim može da se kupi nešto još vrednije, vrednije i od egzistencije i od slobode same. A to su velika slova. Veliko slovo „E“ na početku reči „egzistencija“, veliko „S“ na početku reči „smisao“, veliko „R“ na početku reči „realizacija“, veliko „M“ na početku reči „misija“. I to je suština pozitivne slobode, ili slobode „za“, o kojoj govori Erih iz naslova. Međutim, o čemu on ne govori je to da se ta sloboda „za“, ne sastoji u odluci kako će sloboda da se dobije - već kako će da se IZGUBI.
Jer kao što se živeti ne može prosto tek tako, na isti način ne može se biti ni prosto slobodan tek tako. Neupotrebljena sloboda je kao papirni novac skriven u dušeku, za koji nikada nije ništa kupljeno. Vremenom njegova vrednost devalvira i najdalje za jedan ljudski vek za taj novac (ako ga umeđuvremenu nisu pojeli miševi, buđ i crvi) ne samo da ne može ništa da se kupi na ovom svetu vec, što je još gore, ni na onom.
Sloboda i život dva su dva lica Janusove maske vremena.
Stoga je i odgovor na mnogo raspravljano filozofsko pitanje o smislu prilično jednostavan. Sve je to samo „kupoprodajna transakcija“ rekao je jednom Bernar-Mari Koltes. Egzistencijalna kupoprodaja u kojoj je sloboda novac. „Ko za novac nije ništa pazario džabe ga je imao“ rekao je drugi put. E sad: odluka može biti dobra ili ne, autentična ili ne, prava ili pogrešna, istinita ili lažna, autonomna ili ne, sve jedno. Ali žIVOT MORA BITI RAZMENJEN. Ne može se prosto živeti (kao što to zamišlja gospodin iz naslova) – a SLOBODA JE CENA KOJA ZA TO MORA BITI PLAćNA.
A Daša (nam) Duhaček (iz I teze) dodaje: Sloboda ne postoji, ona se uvek daje!
I dok je ona prva sloboda (od) karakteristika stalne borbe za egzistencijalni opstanak ljudi II i III sveta, ona druga sloboda (za) karakteristika je egzistencijalističkih iskušenja, duhovnog nespokoja i mentalnog razdora razvijene Evrope i I sveta.
Koja je gora, to samo Bog zna.