II deo
O Robotima, Sajborzima i Droidima: I Ljudima
UVOD:
E sad, postavlja se pitanje:
Zašto je Balkanska Tranziciona Paradigma (BTP) toliko značajna za ostatak sveta. Ili preciznije, za budućnost ostatka sveta?
Pogura li se, dakle, predložena paradigma iz I dela ovog ogleda malo dalje nije teško zaključiti da su silikonske grudi, trepavice, zenice, nokti, estetska i plastična hirurgija, pejsmekeri, veštački kukovi, sočiva i zubi, te svi ostali dostupni medicinski i estetski ekstenzije danas aplicirane kod PROTO-SAJBORGA samo skromna najava pravih pravcatih SAJBORGA friziranih mozgova i miofibrila, super-čula i mega-sposobnosti, ekonomičnih, zamenljivih delova, te neverovatnih psiho-fizičkih performansi. Predviđanja su da će sve veća dostupnost i demokratska rasprostranjenost tehnologije dovesti do prave eksplozije upotrebe kognitivnih enhansera, psiho-fizičkih pojačivača i slične opreme koja će svima onima koji se odluče da krenu putem AUTO-SAJBORGIZACIJE obezbeđivati svakovrsnu, ali pre svega ogromnu EVOLUTIVNU PREDNOST. U većini slučajeva SAJBORZI se možda i neće toliko razlikovati od običnih ljudi - osim kod primeraka svesno orjentisanih ka zadovoljavanju estetskih standarda društva - ali će posedovati dramatičnu prednost u odnosu na njih.
PROBLEM:
U momentu kada takvo SAJBER-FRIZIRANJE postane opšta i svima demokratski dostupna pojava postavlja se pitanje na koji način će to uticati na dalju – po mnogima - moguće dramatičnu stratifikaciju društva, ili još važnije evoluciju čovečanstva u celini. Genetika i evolucija, posebno darvinovskog tipa, izgleda da postaju sve manje relevantne. U literaturi (Dieter Birnbacher, 2017) veoma je rasprostranjena bojazan da će masovni pristup i upotreba psiho-fizičkih poboljšivača i pojačivača dovesti u pitanje ne samo ljudsko dostojanstvo već da će, pod pritiskom tehnologije, promeniti standarde onoga što smatramo da je "NORMALNO", slično onome što se danas dogadja u pitanju socijalnog pritiska u vezi idealizovane vizije lepote, fizičkog izgleda, sportskih sposobnosti i sl. S druge strane, ljudi bez tehnoloških pojačivača – kako glasi nastavak teze – osećaće se diskriminisano u odnosu na SUPER-SPOSOBNE SAJBORGE opremljene svim vrstama psiho-fizičkih ekstenzija i enhansera (Ronald Atkin, 2014). I konačno, tehnološko poBOLJšavanje ljudske rase dovešće do potpune podele ljudske rase na super-sposobne sajborge i ostatak čovečanstva u svemu nedoraslom izazovu.
Nasuprot ovim vizijama distopijskog raspada tradicionalnih vrednosti te neočekivanog raslojavanja izazvanog visokom tehnologijom stoji manji broj utopista i vizionara koji veruju da će preimućstva omogućena visokom tehnologijom ostvariti čovekov vekovni san o transcendciji svojih ograničenja, a pre svega ograničenja tela i uma (Ray Kurzweil, 2015), te da će osloboditi kreativne potencijale čoveka do sada sputane neophodnošću produktivnog rada i borbom za opstanak (S. Strajnić, http://stereoart.me/2014-11-05-03-46-17/rubrike/blog/item/938-dnevnik-muzickog-eklektika-22)[1], i sl.
Premda sam, kažem, lično mnogo naklonjeniji ovom drugom "kampu" (ne samo iz razloga mog dugogodišnjeg prijateljstva sa pomenutim "eklektikom" S.S.) gornja strahovanja/očekivanja su, međutim, na sreću/ žalost NE-opravdana iz više razloga. A što je tu najzanimljivije, iskustvo domaće, Balkanske Tranzicione Paradigme po tom pitanju, pokazuje se kao iskustvo od krucijelnog značaja.
Naravno, po običaju, tu su i argumenti, a oni su sledeći:
ARGUMENT br 1
Dakle, tranziciono iskustvo sa PROTO-SAJBORZIMA na Starom Balkanu ili BALKANSKA PARADIGMA opisana u I delu ogleda (v. Sajborzi nad Balkanom, I deo: Balkanska tranziciona paradigma) – a to je iskustvo je koje prate i ostali delovi sveta u tranziciji, što će reći bar polovina čovečanstva (Rusija, Indija, Jugoistočna Azija, Kina, Afrika, Brazil) - pokazuje se kao krucijelno ne samo u PLANETARNIM, već i u MEĐU-PLANETARNIM razmerama[3]. Tu pre svega mislim na nekoliko supstancijalnih činjenica:
1) MOTIV: Za SAMO-SAJBORGIZACIJU se odlučuju pre svega oni koji žele da anuliraju već postojeći mentalni, moralni, psihički ili fizički HENDIKEP ili socijalnu, statusnu, falusnu i kulturnu uskratu sa kojom su rođeni te na taj način anuliraju inicijalnu prirodnu „nepravdu” čijoj su metafizičkoj studeni izloženi. U očima ovih agenata to je upravo šansa za dostizanje „dostojanstva” i „normalnosti” koja im je „sudbinom” ili nepravdom društva uskraćena. Stoga je i svaki moralni problem po tom pitanju FIKTIVAN.
2) POZADINA: Budući da se danas proto-sajborzi regrutuju iz nižih, niskih ili cak „problematičnih” socijalnih i kulturnih sLOjeVA[4] nema razloga sumnji da će se i u budućnosti sajborzi regrutovati iz istih slojeva. I ponovo, oni ne samo da smatraju i smatraće da imaju sva prava da poprave svoj SOCIJALNI STATUS sa istim motivom kao i kod slučaja pod (1), nego će to biti i najjeftiniji i najdostupniji način postizanja tog cilja. Svi će radije kupiti jeftine mentalne i moždane implante nego se upustiti u promenu svoje primarne okoline ili se podvrći dugotrajnom i skupom pedagoškom i edukativnom treningu.
3) ISHOD: Činjenica da su današnji proto-sajborzi svojom sopstvenom odlukom izloženi upravo daljoj SPECIJALIZACIJI i genetskom OČUVANJU sopstvenog hendikepa dovoljno govori o tome sa koliko će šansi na uspeh budući sajbozi realizovati projekat impliciran tačkom (1) i (2). Ilustrujmo ovo jednim primerom: najveće tržište smartfona je III svet (https://dazeinfo.com). A da li je III svetu to donelo evolutivnu ili bilo kakvu drugu prednost? Imigraciji?
Dakle, što se tiče dalje podele ČoveČanstva ona će se nastaviti istim putem kao i do sada, odn. suprotno strahovanjima DIStopista i nadanjima Utopista[5] (u prošlosti kao i sadašnjosti). Prosto rečeno, gen-etika i epigen-etika kao i uvek odnose pobedu nad pretnjama tehnologije a u budućnosti i pretnjama sajber-plasticiteta ljudskog mozga[6]. Drugim recima SAJBORGIZACIJA GENETSKOG OTPADA samo može još više UČVRSTITI INICIJALNI HROMOZOMSKI HENDIKEP i MINORAN SOCIJALNI STATUS. Jer zahvaljujući svojim pojačanim sposobnostima sajborzi će biti u stanju da obavljaju poslove UPRKOS svom hendikepu, bez skupog i dugotrajnog treninga, pre-natalne eugenetike (PNE), pre-implantne genetske dijagnostike (PGD), dugotrajnog ulaganja i sl. Kratkovidi ljudi, na primer, mogu biti dobri vozaci samo tako sto nose naocare, nije potrebno da menjaju svoju genetiku. Drugim rečima SAJBORZI će biti idealni radnici, robovi i davaoci usluga.
Konačno, u skladu sa gore navedenim, u budućnosti će dominirati tri osnovna tipa sajborga:
1) Teško fizički i psihički HENDIKEPIRANE INDIVIDUE koje će nadoknađivati hendikep/sticati prednost time što će zamenjivati oštećene biološke delove tela mašinskim ili elektronskim (delove mozga, skeleta, unutrašnjih organa i sl.).
2) Pripadnici DEKLASIRANIH SLOJEVA, PROLETARIJATA, PREKARIJATA[7], SUMRAKA IDENTITETA, koji će svoj mizeran ekonomski, socijalni i kulturni status nastojati da poprave "friziranjem" svojih mentalnih, psihičkih i fizičkih kvaliteta i sposobnosti.
3) Visoko SPECIJALIZOVANE INDIVIDUE spremne da budu UPOTREBLJENE tj. PRUŽAJU USLUGE. Neupotrebljive za „normalan” život u društvu ovakve individue će biti izuzetno upotrebljive u specijalnim uslovima rata, istraživanja, proizvodnje, javnih i privatnih usluga, i sl.
Jednom rečju, kao što je demonstrirano, jedina konsekvenca može biti učvrščivanje postojećeg genetskog ili socijalnog HENDIKEPA, tj. OČUVANJE GENETSKOG OTPADA. Primer PROTO-SAJBORGA (I deo) jasno pokazuje da su sva tri navedena tipa sajborga – istini za volju - veoma upotrebljiva kao radnici, davaoci usluga, potrošna roba i robovi, ali da su u genetskom smislu, nažalost – OTPAD. I kao što otpad stremi otpadu danas, tako će i SAJBORZI stremiti SAJBORZIMA sutra!
Ali ne zato što ih drugi smatraju otpadom već zato što OPREDELJENJEM ZA TRANzICIONI ŽIVOTNI STAV – „PRODATI KOŽU STO SKUPLJE” - ONI SAMI SEBE KLASIFIKUJU KAO ROBU SPREMNU ZA INSTANT UPOTREBU i POTROŠNJU! (vidi Sajborzi nad Balkanom, I deo) Odnosno, kao servis za zadovoljenje najraznovrsnijih javnih i privatnih potreba (nešto kao kao robot Đosi iz crtanog filma Familija Đetsonovih).
Dakle, da zaključim, dalja podela ljudske vrste grana se samo u dva smera:
1) GENETSKI OTPAD (sajborzi) koji opstaje, preživljava, usavršava se i SPECIJALIZUJE zahvaljujući tehnologiji sa kojom se sve više poistovećuje i stapa zahvaljujući sajber-plasticitetu ljudskog fenotipa (mozga pre svega) s jedne strane, i
2) KLASIČNE i „staromodne” ljude sa druge strane koji putem epigenetike specijalizuju svoju prednost NESPECIJALIZACIJE.
Tu već dolazimo i do drugog argumenta, koji se mirne duše može nazvati Argumentom iz evolucije:
ARGUMENT br. 2
Elem, dok je Čovek svoju evolutivnu prednost izgradio na biološkoj NE-specijalizovanosti, otvorenosti te sposobnosti i potrebi da uslove okoline prilagođava sebi a sebe da prilagođava samo SREDSTVIMA PRILAGOĐAVANJA okoline koje je sam stvorio[8], VISOKO-SPECIJALIZOVANI AGENTI (Sajborzi, Roboti i Droidi) su agenti stvoreni/samo-stvoreni da optimalno funkcionišu SAMO U JEDNOJ dobro definisanoj sredini te, konsekventno, nemaju nikakav interes da tu sredinu prilagođavaju sopstvenim potrebama.
Dakle, imamo sledeću dihotomiju:
SAJBORZI/ DROIDI/ ROBOTI:
Specijalizovani na sredinu – maksimalna upotrebljivost.
Prilagođavaju sebe a samo posredno i slučajno sredinu.
LJUDI: Nespecijalizovani na sredinu – ograničena upotrebljivost.
Prilagođavaju sredinu a samo posredno sebe prilagođuju sredstvima
prilagođavanja.
Iskustvo Indije, starog Egipta i ostalih kastinskih sistema više nego obilno dokumentuje ovu tezu. Prema svedočenju brojnih antropologa pripadnici različitih kasti (kojih je npr. samo u Indiji bilo više od 2000) mogli su biti pojedinačno prepoznati prema svojim psihičkim, fizičkim pa čak i fiziognomskim karakteristikama (crtama lica, obliku tela, držanju tela, hodu i sl.) što ukazuje ili na to da je regrutacija u određene kaste vršena po etničkom principu (1), ili da su vremenom, ukrštanjem u genetski zatvorenoj grupi, kaste rezultirale ne samo radnom specijalizacijom već i specijalizacijom fenotipskih karakteristika (2). Oba slučaja ilustruju posledice specijalizacije i genetske zatvorenosti. Štaviše, danas kada kaste zvanično ukinute nema znakova da kastinska psiho-fizička specijalizacija nestaje jer je reverzibilni proces nemoguć drugacije osim putem genetskog otvaranja.
KOMENTAR:
Upravo iz razloga te svoje VISOKE SPECIJALIZOVANOSTI u mnogim domenima sajborzi, droidi i roboti će biti poželjniji nego pravi ljudi. Uzmimo npr. sajborge specijalizovane za davanje seksualnih usluga: njihova specijalizacija će biti tako ispolirana da im nikakva psiho-fizička, etnička, moralna, estetska, socijalna, dogmatska, prigradska, građanska i malograđanska kontaminacija neće stati na put usluzi, a što je obično izraženo kod njihovih posve ljudskih konkurenata. Slično stoji i sa ostalim uslugama. Drugim rečima, za razliku od ljudi čija je upotrebljivost limitirana – pre svega nespecijalizovanošču te NE PRISTAJANJEM na specijalizaciju (Ray Kurzweil, 2017) i potrebom ljudi da menjaju svoju sredinu - SAJBORZI, DROIDI i ROBOTI se mogu smatrati SAVRŠENIM ROBOVIMA BUDUĆNOSTI.
Propagatori nauke i pisci popularne naučne literature širom sveta obično su veoma optimistični u pogledu brzine naučnog i civilizacijskog napretka, ali su – sa malim izuzecima - i proporcionalno isto toliko pesimistični u pogledu konsekvenci tog napretka[9]. Iz gore navedenog, međutim, nema razloga sumnjama da fenomeni kao što su tehnološki enhansment, sajber-plastika mozga, prilagodljivost ljudskog fenotipa na prilagođavanje elektronskim, mehaničkim i nebiološkim implantatima ne samo da neće bitnije promeniti strukturu ljudskog društva i civilizacije uopšte već da GUBI TRKU u nadmetanju sa SuperiornoŠČu GENOMSKe MEDICINe, GENETSKOG ENHANCEMENTA i MAKE-UPa (Mark Hughes, 2015; Richard Gibbs, 2007; Endy Ridgway, 2012), te PRE-POROđAJNE EU-GENETIKE, POST-POROĐAJNOG ABORTUSA, EPI-GENETIKE, META-plastike i SUPER-plastike[10] ljudskog kognitivnog sistema (John Dupre, 2008, 2010). Jer sve dok artificijelna inteligencija (AI) ne dostigne tačku SINGULARNOSTI[11] – što se sigurno neće dogoditi u dogledno vreme[12] - postoje samo dve činjenice sa kojima se mora računati:
1) NESPECIJALIZOVANOST i GENETSKA OTVORENOST: sredina, trening, roditeljstvo, obrazovanje, kulturni sadržaji, produženo i bezbrižno detinjstvo, neotenija, okrenutost ka promenama sredine te dostupnosti dobre i skupe edukacije biče ono što pruža materijal naslediv putem epigenetike. Dakle, evolucija, ali ne darvinistička, reprogramiranje gena izlaganjem kulturnim, materjalnim i uticalima OKOLINE, aktivno i svesno menjanje OKOLINE koja će uticati na nasledivost putem epigenetike.
2) GENETSKI ODBIR NEDARVINISTIČKOG TIPA: Pored genetskog enhnsmenta i make-upa nagoveštenog gore pomenutim genom-tehnikama sintetičke-biologije treba očekivati i odgovarajuću ideološku akciju od strane GENETSKE BIO-ETIKE[13]: I kao što je u staro vreme prvo aristokratsko pravilo glasilo "nikada mješanje sa pučanstvom" (Ivo Vojnović, 1907), a danas Nulti zakon robotike glasi "robot nikada ne sme da ugrozi čovečanstvo ili svojom pasivnošču da dozvoli da čovečanstvo bide ugroženo" (Artur Asimov, 1985), na isti način Prvo pravilo BIO-ETIKE HUMANIZMA budućnosti mora da bude svima jasno i prosto:
GENETSKO MEŠANJE SA SAJBORZIMA, ROBOTIMA i DROIDIMA
- NIKADA!
[1] Iako iz mnogo razloga primamljiva Strajnićeva eklektičko-marksistička vizija utopijske budućnosti ostaje, nažalost, nekoherentna. Naime, nedostaje joj velika premisa ili dokazana teza da je UMETNOST izvršila onaj odlučujući uticaj u transformaciji majmuna u Čoveka, a ne RAD kao što je to tvrdio klasik marksizma F. Engels (Anteil der Arbeit an der Menschwerdung des Affen, 1876).
[3] Pretpostavka je da će SAJBORZI, REPLIKANTI, DROIDI i KLONOVI, uz ROBOTE biti prvi pravi kosmički kolonisti sa planete Zemlje.
[4] Ovde pre svega mislim na kulturni i društveni kapital kako ga je definisao Pjer Burdje (P. Burdieu, 1986), kao i na mentalnu i psihološku strukturu kao posledicu prilagođavanja sredstvima prilagođavanja tj. na kulturu i civilizaciju kao sredstva promenu neposredne sredine (v. Kritička teorija opstanka), a manje na ekonomski kapital u klasičnom marksističkom smislu.
[5] Uopšte, ko god želi da se bavi predviđanjem budućnosti trebalo bi da pročita prvo Homera pa da shvati da se i pored ogromnog tehnološkog napretka, od njegovog doba do danas suštinski malo šta promenilo.
[6] Sajber-plasticitet mozga je sposobnost ljudskog mozga da integriše elektronski implantat i prihvati ga kao sopstveni organski deo.
[7] Nastao kao posledica globalizacije prekarijat je sloj radnika zaposlen na određeno vreme, na crno, često su to imigranti (iz Azije posebno) spremni da rade za 10ti deo plate evropskog ili japanskog radnika, ali tu su i mladi (bez obzira na obrazovanje) zaposleni kao ”pomoćni” radnici u uslužnim delatnostima velikih lanaca restorana brze hrane, samoposluga, hotela i dr., uglavnom bez socijalne zaštite, s nepostojećim pravima, i sl. (P. Burdieu, 1997; G. Standing, 2011; A. Mattoni i S. Naro 2008; idr.)
[8] Bolk, M. Scheller, i dr. v. Kritička teorija opstanka (Teze i paradoksi).
[9] Proizvodnja prve sintetičke ćelije nazvane Synthia, u okviru Human Genom Project-a Kreiga Ventera (Craig Venter) 2010., izazvala je buru oduševljenja i izjave da će potpuno artificijelni organizam biti moguće sintetizovati do 2050 a uskoro i čovek. Uzme li se u obzir da u slučaju Synthia reč samo o transplantaciji genoma ćelije bakterija, kao i kompleksnost čovekovog organizma sintetizovanje čoveka teško da se može očekiveti pre 2500.
[10] Meta-plasticitet mozga ukazuje na povratnu sprega između neurologije možga i kulturnih i materjalnih zahteva sredine: ”Deo razloga zašto je Homo postao Sapiens leži u njegovoj jedinstvenoj sposobnosti da menja, modifikuje i prilagođava ono što je za ostale vrste ostalo fiksirano” (Lambros Malafouris, 2017).
Super-plasticitet mozga je sposobnost ljudskgog kognitivnog aparata da se putem kulture i tehnologije "uključi" u svest i iskustvo bezbrojnih drugih ljudi (Merlin Donald, 2017).
[11] Tehnološka singularnost (Fon Neuman, 1953; Vernon Vinge, 1993) je hipotetička tačka u razvoju artificijelne inteligencije (AI) u kojoj tzv. Generalna AI, koja dostiže i nadmašuje ljudsku inteligenciju, počinje da usavršava samu sebe sa nepredvidljivim i potencijalno katastrofalnim konsekvencama po ljudski rod (Nick Bostrom, 2002, 2014; David Chalmers, 2010).
[12] Tek kada "teški problem" dualizma, naime body-mind dualizam (David Chalmers, 2010), bude prevaziđen tj. kada nauka bude u stanju da objasni i opiše način na koji ljudska svest i misao nastaje iz bio-električnih struja i veza u neuronima ljudskog mozga neće se steći uzlovi za konstruisanje generalne AI (Daniel Dennett, 2017). Danas, međutim, rešenje "teškog problema" dualizma nije niti na pomolu uprkos naivnim nadama inače promućurnog Reja Kurzvajla da pojavu AI Singularnosti treba očekivati 2045 (Ray Kurzweil, 2015).
[13] Mada je termin bio-etike uveden tek u XX veku (Fritz Jahr 1926, Belmont Report, 1979; V.P.Potter 1970) njen pravi teoretski tvorac, kao uostalom i eugenetike, bio je Platon (Država; 458c6-460b5).