Ogled o Mađarici

                 Ogled o Mađarici:                
Druga teza Kritičke teorije opstanka (KTO)

  Uvod: radna teza

  Antički Heleni, tačnije Hesiod[1], Eshil[2] i Aristotel[3], verovali su da je žena samo brazda u koju muškarac polaže svoje seme kao što seljak polaže seme u pooranu zemlju. A ni bramansko učenje iz starih Gita, Veda i Upanišada nije daleko od tog stava. Zemlja bi, dakle, bila tu samo da obezbedi uslove za razvoj semena, toplotu i vlagu, i ništa u novostvorenom organizmu ne bi moblo postojati što pre toga već nije bilo u semenu, ili što bi Aristotel nazvao, entelehiji[4].

 

        Problem: jedan paradigmatičan primer

  E sad. Imao sam jednog mladog komšiju koji se kao takav (tj. kao vrlo mlad) i oženio, nekom malom Mađaricom, devojkom naravno mladom, naivnom i zaljubljenom preko svake razumne mere. No ubrzo se ispostavilo da ova nije bila Mađarica, niti zaljubljena, a najmanje naivna i veoma daleko od toga da je bila u tzv. „cvetu mladosti’. Šta više, iza njene spretno nameštene spoljašnjosti (make up je čudo) krila se jedna prava Filumena Maturano Eduarda De Filipa[5], dugogodišnja ‘ulična radnica’, ‘namazana’ i iskusna kao sam literarni predložak. I tako, ubrzo oni dobiju i dete - po kraju se šuškalo da je Mađarica to izvela ‘zabrazdivši’ u duhu pomenute antičke analogije sa najboljim drugom mog mladog komšije - a nedugo zatim ona dovede u kuću još troje poodrasle dece, iz raznoraznih ad hoc brakova, kućnih zabava, uličnih prijateljstava, još ko-zna-čega. No mog mladog komšiju ništa to nije preterano pogađalo. I dok Amerikanci[6] šalju na analize četkice za zube i dlake sa češlja, tajno ispitujući DNA svojih ukućana, moj mladi komšija je svu dovedenu decu ‘ladno’ usvojio, dao im svoje prezime i tako bez mnogo truda stekao lepu porodicu, usput osnaživši jednu, da kažem, potpuno izvitoperenu tezu Kritičke teorije opstanka (KTO)[7]. 

              Zbog čega je bila potrebna čitava ova priča o komšiji i Mađarici?

      Elem, pomenuta teza u ovom slučaju toliko je ‘transformisana’ da se jednim tipičnim pirandelovskim paradoksom potpuno približila pomenutom Eshilovom shvatanju s početka, i to opet nekako sodomistički, s leđa: I dok se naša Mađarica godinama u znoju svoje brazde potucala unaokolo zarađujući za život i podižući svoju zečiju decu - i za razliku od Banana-mušice (drosofila pseudoopscura) koja čuva spermu i bira najbolju, Mađarica je gutala sve ne praveći pitanje dal' je slatko il' slano - moj mladi komšija je prosto jednim potezom administrativnog pera sav taj dugogodišnji rad brojnih orača, ali i sejača, opet ne svoje njive, uknjižio arte legis u svoj posed.

        I šta više reći!?

        Osim da se iz svega toga mogu izvesti i izvesne implikacije, da ne kažem čitave  KOROLARIJE, a redom to su sledeće: 

  

            Implikacija br. 1:

            Tome ima, evo već najmanje 2500 g., mislim, od Eshila pa na ovamo, a pre njega ko zna još koliko, da je darvinovska borba za opstanak u stepama i šumama, plavim morima i zelenim gorama, iz prirode preneta ustvari za ’zelene’ tj. birokratske stolove patrilinearnosti, a staro-helensko ‘seme’ postavši samo skup zakona, administrativnih konvencija i preporuka u potpunosti dovršilo svođenje ženke na ‘zemlju’, ‘rupu’, ‘brazdu’, ‘procep’ (slot, cont, snatch, snapper) itd., za koju je u krajnjoj konsekvenci potpuno nevažno ko će je sejati i orati, ali je od vitalne važnosti ko će je LEGALNO i ADMINISTRATIVNO POSEDOVATI. Jer orači i sejači su vazda bili samo najamna radna snaga čije je plodove rada ubirao pravni vlasnik poseda, tzv. lendlord[8].

         Implikacija br. 2:

        U gore navedenom kontekstu čitav cmizdravi arsenal primenjene socio-biologije razvijen oko proste činjenice osemenjavanja odn. oplodnje – a u narodu to se zove ’jebanje’ - kao što je LJUBAVNA PANEGIRIKA (ljubavna poezija i proza, trubadurstvo sa svojim čuvenim utemeljivačem Bernardom od Pizdolina, romansa, uopšte ’lepa´ književnost ili što bi se reklo la bell-lettristique) kao i PRAGMATIČNA ROMANTIKA - viteško samopokazivanje, nadmetanje, kurčenje, nadkurčivanje i naduvavanje, tj, cortesia, cavalleria, nežne reči, vernost, pa i sama ’ljubav’ kao estetski fenomen, izmišljen i izmaštan sredinom srednjeg veka pojavom trubadura, i uopšte svi ti krokodili i dinosaurusi preživelih stadijuma ljudske istorije očuvani u formalinu klasnog društva a o čemu su posebno mnogo pisali buržoaski teoretičari, Bahofen, Mil, Marks i Engels - svodi se neumoljivim preskripcijama institucionalnosti i administrativnim činjenicama ad absudrum. Na ovom mestu ne mogu a da se ne setim velikog italijanskog filozofa, estetičara i teoretičara umetnosti Benedetta Croccea, ali ko njega j... 

            U svakom slučaju iz implikacije br. 1 i 2 mogu se izvesti sledeće leme:

          LEMA br.1:

        Zahvaljujući birokratiji preživljavaju, dakle, gnjecavi, ljigavi, ljudi od gume i mekane gline, bez stava, vampiri i mrmoti, neodlučni, neoprani, nedorađeni, neodređeni, neodgojeni, neobrazovani, neoporezovani, i uopšte ’novi’- ljudi, a pogrešiće gadno svako ko pomisli da navedeni egzemplar Mađarice odn. Filumene Maturano, možda nije ne samo paradigmatičan već i epikritičan. E sad, naravno, socio-darvinisti, eugenetičari, demo-hrišćani, socijal-i-ostali nacionalisti, fašisti, konzervativni peri-patetičari, neo-romantičari, pseudo-poetičari, i dr., u svemu tome će spremno pronaći potvrdu svoje omiljene i ljubljene teze o povećanju bremena hromozomske apopleksije, korupcije genskog materjala, ali ostavimo to za sledeću priliku[9] i propratimo sledećim komenatom.

  Prvi komentar leme br.1:

        To da li se čovek rodio bez osećaja za socijalnu sredinu, bez prstiju na rukama, noktiju na nogama, zakržljalih ekstremiteta, delova mozga, manjkom poželjnih, viškom nepoželnih hromozoma ili sa trajno zagađenim genima, zaista je daleko od zanemarljivih sitnica, sa kojima se ipak donekle – naglašavam „donekle“ - može izaći na kraj. Dodamo li tome omiljeni argument zagovornika legalizacije POST-NATALNOG abortusa baziranom na neoteniji i retardaciji, naime na činjenici da majmuni imaju više humanih karakteristika nego 10-mesečna ljudska beba (Bolk, 1926) teško je pronaći šta bi bilo nehumano u eliminaciji (debarasiranju) genetskog otpada čak i u odmaklijem dobu[10].    

Drugi komentar leme br.1:

      Nažalost, po običaju, stvari kako izgleda stoje upravo obrnuto. Paradoksalno, upravo su ti "pravovernici" sami sobom već postali breme samog genetskog bremena, fair way civilizacijskog urušenja, idiotropija njene pogrešne beskonačnosti. Pa čak je i sama GEN-ETIKA, u tom starom, lošem i nespinozističkom smislu, postala breme.

       Zaključak komentara leme br 1:

      Dakle, zaključak koji se eo ipso nameće iz gornje diskusije leme br.1 je taj da je, ako ništa drugo, bar u teoretskom smislu neophodno uvesti razliku između ETNIČKOG i META-ETNIČKOG GENETSKOG OTPADA tj. BREMENA. (v. metodsku jedinicu koja sledi pod nazivom Ogled o genetskom otpadu).

      

       RETORIČKO PITANJE br. 1:

      I na kraju, pitam se a pitam i vas – retorički, naravno – šta se dogodilo sa Orwell-ovskim strahom da se ne pređe most bez povratka? Strahom od visokog nadzora, kamera, ugradnje mikro-čiPova u mozgove, totalne-kontrole, klonova, sajborga i droida. Ali mi smo odavno, i to vrlo srećni, prešli taj most, i ne primećujući da je TO BIO taj most. 
           A MI ostali, MI koji se još uvek borimo, MI smo sada to genetsko BREME!

                     MI smo proizvod META- ETIČKOG inženjerinGA.

                                  META-GENETSKi KLONOVI.    

                                        

                                       Jer GENETSKI INŽINJERING

                  Samo je druga strana ISTORIJSKOG INŽENJERINGA!

---

[1]    Hesiod: Poslovi i dani

[2]   Eshil: Eumenide    

[3]   Aristotel: O razmnožavanju životinja, O duši, Metafizika 

[4]   Aristotel je, štaviše, u tom smislu bio vrlo radikalan. On je, naime, tvrdio da je žena tek materija (bukvalno "zemlja") lišena svakog oblika (forme) i duhovnosti, i da muškarac nekom vrstom partenogeneze stvara polove. Konsekventno, on je smatrao ne samo da je žena odgovorna za stvaranje neuspelih, deformisanih i degenerisanih primeraka i nakaza, već i to da su i sama ženska deca neka vrsta degradacije muškog principa, odn., degenerisani muškarci (Aristotel, O razmnožavanju životinja). 

[5]  Iz čuvenog dela Filumena Marturano (1946) italijanskog pisca i filozofa De Filipa.   
[6]  DNK testiranje postalo rutinski jednostavno i u mnogim zemljama se može uraditi poštom. Prema nekim podacima od 1995. do 2005. DNK testiranje je u SAD je poraslo za 137%.

[7]   Critical Theory of Survival preispituje pojmove preživljavanja, nasleđa i odbira u kontekstu prilagođavanja na sisteme prilagođavanja: politike, tehnologije, ekonomije, psihologije i kulture.

[8]   To što su se u istoriji i sami gospodari i lendlordovi rado upuštali u oranje tuđih oranica - da ne kažem žena - ne menja smisao navedenog, šta više, upravo ga potvrđuje. Jer sa stanovišta genetike sada su oni sami postajali najamni radnici kod ‘gazde’ koji je administrativno imao pravo da zadrži plodove njihovog rada, a i njihovih gonada, bez obzira što je taj ‘gazda’ možda običan najamni radnik, seljak ili čak rob. U svetlu dijalektičkog odnosa roba i gospodara, na kome Hegel delimično objašnjava lukavstvo uma to opet znači da ....(rukops je oštećen; prim.prir.).    

[9]    Vidi metodsku jedinicu koja sledi pod naslovom Ogled o genetskom otpadu.

[10]   Teorija retardacije i neotenije; v. metodska jedinicu pod naslovom Ogled o genetskom otpadu.